avatar
Куч
8344.85
Рейтинг
+3155.98

Mirsaidova Gulmira Sharofovna

Мақолалар

Ўзбек фраземаларида салбий муносабатнинг ифодаланиши

JizDPI
Илм-фан
Тилда ва нутқда учрайдиган сўзлар эмоционал-экспрессив жиҳатидан бетараф. Эмоционал-экспрессив жиҳатдан бўёқдор сўзларга ажралади. Эмоционал-экспрессив жиҳатдан буёқдор сўзларда унинг асосий (аташ) маъносидан ташқари услубий бўёқлар ҳам мавжуд бўлади. Масалан, мусича англатган  бош маъно-қуш. Бу қуш бошқа қушлардан ўзининг юввошлиги, беозорлиги, инсонларга яқинлиги билан бошқа қушлардан ажралади. Мана шу ҳолатлар маълум нутқий жараёнда бошқа предметларга, яъни инсонга ҳам кўчирилиши мумкин: Мусичадай юввош, мусичадай беозор каби. Бу ҳолат эса сўзнинг асосий маъносидан ташқари (қуш) иккиламчи маъно (бўёқдорлик)ни келтириб чиқаради. Яъни, нутқий жараёнда камсуқим, юввош табиатли, беозор кишиларга нисбатан “мусичадай”, “мусичадай беозор”, “мусичадай юввош” сўзлари қўлланилиб мусича сўзининг иккиламчи номланиши ҳосил бўлади.

Ўзбек тили луғат составида диалектал лексиканинг ўрни

JizDPI
Илм-фан
Мазкур мақолада  ўзбек тили таркибида истеъмол доираси чегараланган лексиканинг бир тури ҳисобланмиш диалектизмлар (асосан, диалектал лексика) ва унинг адабий тилга муносабати юзасидан баъзи фикр-мулоҳазаларимизни билдиришни мақсад қилдик.

Бадиий матнда фонетик такрор

JizDPI
Илм-фан
  Тилнинг эстетик таъсирчанлиги масаласи тилшуносликдаги муҳим ва асосий масалалардан бўлиб, ўз навбатида бадиий адабиёт тилини ҳам сўз эстетикаси, тил эстетикаси, эстетик таъсир этувчи эмоционал-экспрессив воситаларсиз тасаввур қилиб бўлмайди. Бадиий асар тилининг эстетик таъсирчанлиги тушунчаси кенг тушунча бўлиб, эстетик таъсирчанлик тилнинг бошқа шаклларида ҳам мавжуд. Чунончи, умумхалқ тилида ҳам эстетик таъсир этувчи ифодали воситалар кўплаб мавжуд бўлганидек, халқ мақолларида, оддий сўзлашувга хос бўлган кўпгина луғавий бирликларда ҳам эстетик таъсирчанлик кўп. Бироқ бундай воситаларнинг барчасини бадиий адабиёт тили ўзида қамраб олади ва бу воситаларнинг таъсир кучи янада ошади.Шунинг учун ҳам эстетик таъсирчан воситаларнинг кўплаб қўлланиши бадиий адабиёт тилининг ўзига хос  хусусиятларини белгиловчи омиллардан биридир.

-gani qo`shimchasi haqida ikki ogìz so`z

JizDPI
Илм-фан
Hamma tillar kabi o`zbek tili grammatikasi ham murakkab qonun-qoidalardan iborat. Xususan,morfemikadan sintaksisga qadar bir-birini taqozo etuvchi va bir-birini inkor eta olmaydigan tushunchalar mavjudki, ularni o`quvchilar ongiga tushunarli va aniq yetkazish o`qituvchi-murabbiylarning pedagogik maxoratlari bilan bir qatorda DTSga asoslangan darslikdagi ma`lumotlarning aniqligi va to`g`ri ekanligiga aloqador hisoblanadi. Ammo DTS asosida chiqarilayotgan darsliklarning ba`zilarida mulohazali holatlar  kuzatiladi, nazarimda. 

Leksikalogiya bo’yicha umumiy ma’lumot mavzusini o’tishda grammatik o’yin-topshiriqlar qo’llash

JizDPI
Илм-фан
Ma’lumki leksikalogiyaga oid mavzularni o’tishdan asosiy maqsad o’qituvchilarga so’z va uning ma’no nozikliklarini o’quvchilarga tushuntirishdan iborat. Bu o’rinda leksikalogiyaga oid ayrim mavzularni o’tishda foydalanish mumkin bo’lgan ayrim grammatik o’yinlarni tavsiya qilamiz. Chunonchi bir ma’noli va ko’p ma’noli so’zlar yuzasidan ma’lumot berishda quyidagicha ish tutish mumkin.

Қон-қариндошлик муносабатини ифодаловчи эркалов сўзлари

JizDPI
Илм-фан
Қон-қариндошлик терминлари ўзига хос маъноларга эга бўлиб, умумтуркий асосга эгадир.
Қон-қариндошлик терминлари ҳақидаги фикрларни рус ва ўзбек тилшунослари А.А.Юлдашев, Л.А.Покровская, А.Ғ.Ғуломов, И.Исмоилов, Б.У.Ўринбоев, А.Ишаевларнинг ишларида учратамиз. Ушбу ишларда қон-қариндошлик терминларини тарихий ва ҳозирда қўлланиши, уларнинг характерли хусусиятларига кўра группаланишлари, вокатив формада қўлланишлари хусусида фикр баён этилади-ю, аммо уларнинг сўзлашув нутқидаги ўрни ёритилмайди.

Ёшлар тарбиясини шаклантиришда бадиий адабиётнинг роли

JizDPI
Илм-фан

      Кишилик жамиятининг пайдо бўлишида инсон тафаккури  ва унинг беқиёс туйғулар  олами билан  чамбарчас боғланиши  мухим рол ўйнаган. Шу сабабли  у ҳанусгача   ардоқланиб, такомиллаштирилиб, сайқаллаштирилиб ўзига хос жило  берилиб,  авлоддан – авлодга  маънавий мерос сифатида  етказиб келинмоқда. Бу гўзал жамиятда инсонга хос хислатлар ва фазилатлар билан бахтиёр фаолият юритиш учун баддий тафаккур тарбияланади. Бу тафаккурнинг оьъекти сифатида  баддий адабиётларга мурожаат қилинади. Баддиий адабиётлар ёш авлоднинг  шакланишида ўзига хос тарзда таъсир кучига эгалиги билан характерланади.



Тохир Малик асарларида қўшма гаплар синонимяси

JizDPI
Илм-фан

«Тил кишиларнинг энг муҳим алоқа воситасидир».  Бинобарин, кишилар ўртасидаги алоқа-аралашув процессини уюштирувчи ижтимоий ҳодиса бўлган тилнинг роли ниҳоятда каттадир.


Кишилар ҳар қандай шароитда ва фаолиятнинг барча соҳаларида алоқа қилиш жараёнида тилдаги лексик, фразеологик, грамматик ва фонетик воситаларни танлаш ва ишлатишда бир-бирларидан маълум даражада фарқ қиладилар. Умумхалқ тили доирасида тил воситаларининг бундай танлаб олиниши нутқнинг хилма-хил кўринишларининг пайдо бўлишига олиб келади. Нутқнинг бу хилма-хил кўринишлари нутқ стиллари деб юритилади.



Сўз масъулияти ва ижодкор услуби

JizDPI
Илм-фан

Маълумки, ҳар бир халқнинг, ҳар бир миллатнинг маданияти ва миллий адабий тили мавжуд. Ўзбекистон Республикаси Конститутуциясининг 4-моддасида таъкидланишича, «Ўзбекистон Республикасининг давлат тили ўзбек тилидир». Шу боис айтиш мумкинки, тилнинг ривожланиши ва шаклланишида ҳам ижтимоий тараққиётнинг роли каттадир. Айниқса, бадиий адабиёт орқали қаҳрамон ҳаётини тасвирлаш, ўй-кечинмалари, орзу-интилишларини қаламга олишда миллий тилнинг аҳамияти беқиёсдир. Қолаверса, воқеликнинг бадиий сўз ёрдами орқали образли акс эттирилишида ёзувчи халқ тилининг битмас-туганмас имкониятларидан унумли фойдаланади. Ёзувчилар бадиий тилнинг барча поэтик услубларини меъёрда қўллаб, муаллиф нутқи ва персонаж тилини акс эттиришда халқ тилига хос фразеологик бирикмалар, ўткир маъноли, фош қилувчи ибора, қочирим, киноя, кесатиқ ва муболағага бой бирикмалардан кенг фойдаланадилар. Улар, айниқса, шевага хос сўзларни меъёр билан қўллашади. Фикримизнинг исботи учун истеъдодли адиблар Ў.Ҳошимов ҳамда Ш.Холмирзаев ижодига назар ташлаймиз.



Ona tili darslarida axborot texnologiyalaridan foydalanish

JizDPI
Илм-фан

O’zbekiston Respublikasining «Ta’lim to’g’risida»gi Qonunida «O’qitishning ilg’or shakllari va yangi pedagogik texnologiyalarni, ta’limning texnik va axborot vositalarini o’quv jarayoniga joriy etish»  bugungi kundagi asosiy masalalardan biri, deb ko’rsatilgan. Prezidentimiz I.A.Karimov ta’kidlaganidek, «Ta’limning yangi modeli jamiyatda mustaqil fikrlovchi erkin Shaxsning shakllanishiga olib keladi. O’zining qadr-qimmatini anglaydigan, irodasi baquvvat, iymoni butun, hayotda aniq maqsadga ega bo’lgan insonlarni tarbiyalash imkoniga ega bo’lamiz». Shunday ekan, turli fanlar, jumladan, o’zbek tili fanidan zamon talabiga javob beradigan darslar o’tkazish, ularda axborot texnologiyalarini qo’llash dolzarb vazifadir.



Chingiz Aytmatov asarlarida barqaror birikmalarning qo’llanishi

JizDPI
Илм-фан

Barchamizga ma’lumki,har bir ijodkor o’zining asarlarida turlicha obraz,turlicha xarakter yaratishga harakat qilishadi.Bu obraz yoki qiyofaning xarakterini ochib berishda turli xil vositalardan foydalanadi.Asarlarda shunday obrazlar bo’ladiki,ularga berilgan ta’rif yoki chizgilar, boshqa personajlarnikiga qaraganda  yaqqol ko’zga tashlanadi.Bunday qahramonlar asar davomida o’zining xatti-harakatlarida,qiladigan ishlarida va qolaversa so’zamolligi bilan ajralib turadi. Ijodkorlar o’z asarlarida obrazlarning so’zamolligini,gapga chechanligini ko’rsatishda, “barqaror birikma”lardan (ibora,maqol,hikmatli so’z) foydalanadi. Keling oldin tilshunoslik faniga tayangan holda barqaror birikma o’zi nima va uning xususiyatlari haqida qisqacha to’xtalsak; Nutqiy jarayonda biz fikrimizni kimgadir yetkazib berishda,faqat so’zlardangina emas,balki nutqimizni ta’sirchan qiladigan,uning go’zalligini ta’minlaydigan bir necha so’zlardan tarkib topgan barqaror birikmalardan ham unumli foydalanamiz.



Алишер Навоий ҳаёти ва ижоди миллий қадрият сифатида

JizDPI
Илм-фан

Улуғ мутафаккир Алишер Навоийнинг ҳаёти ва фаолият ҳақида жуда кўп маълумотлар мавжуд. Уларнинг барчасида бир инсон қилиши керак бўлган ишлар унинг ҳаётида  ибра олса арзигулик тарзда амаалга оширилганлиги инсонни лол қолдириб келган. Буюк мутафаккирнинг ҳаёти ва ижодини миллий қадрият сифатида талқин  қиладиган бўлсак, бу И.А. Каримов « Юксак маънавият – енгилмас куч асарида», «Агар бу улуғ зотни авлиё десак, у авлиёларнинг авлиёси, мутафаккир десак, мутафаккирларнинг мутафаккири, шоир десак, шоирларнинг султонидир» деган гўзал таърифни берган. Бу таъриф бир улуғ  инсон шахсига чексиз ҳурмат, чексиз эхтиром, мухаббат туйғусидир. Маъна шу туйғуларнинг ўзи  умуминисоний ва миллий қадриятларнинг  намаён этилишидир.



Mustaqillik yillarida ajdodlar xotirasini yod etish- muqaddas burch

JizDPI
Илм-фан

El yurtimiz taqdiriga daxildor bo`lgan


tarixiy adolatni tiklash, xalqimiz va


millatimizning yaqin o`tmishidagi


yopiq sahifalarni to`la ochib berish,


shu tarixdan saboq chiqarib, bugungi


va kelajak hayotimizga ongli qarashni


shakllantirish, begunoh qurbon


bo`lgan insonlar xotirasini


abadiylashtirish biz uchun xam


qarz, xam farz edi.


                                                                                                                                  I.Karimov 


Bizning xalqimiz o`zining boy tarixiga ega xalq xisoblanadi. Tarixga nazar solsak o`tmishda xalqimizning boshidan og`ir va zarvorli kunlar o`tganligini tarixning o`zi ko`p misollar bilan isbotlaydi. Mustamlaka davlat hech bir davirda taraqiyot sari olg`a qadam tashlay olmaydi, o`z qobig`iga o`ralib qoladi. Shu o`rinda Prezidentimizning quyidagi fikirlarini keltirib o`tamiz “Tarixdagi bosqinchilik, yurtimiz kalonya qilib olingani haqida ko`p gapiramiz. Ko`loniya aslida nima degani? O`zingiuz bilasiz ko`loniya degani ma`lum bir hududni aholisi bilan birga qaram qilib bosib olishni, uning mustaqil bo`lishi uchun hech qachon yo`l bermaslikni bildiradi.


O’zbek tili fanlarini samarali o’qitishda informatsion texnologiyalarning o’rni

JizDPI
Илм-фан

Informatsion telekommunikatsiya texnologiyalarini ta’lim tizimiga joriy etish, jumladan o’zbek tili fanlarini o’qitishning samarali usullarini izlash dunyo davlatlarida anchadan beri olib borilmoqda. Shu maqsadda, matbuot vositalari bilan bir qatorda televideniye, videoyozuvlar, keyingi paytlarda esa – DVD, CD-ROM, FLESH XOTIRAlar kabi   boshqa ma’lumot saqlovchi qurilmalardan  foydalanilmoqda.


           Lekin, mustaqil ravishda o’qituvchi bilan muntazam aloqa qilmasdan,  ta’lim olish ko’p o’quvchilar uchun murakkab muammolar tug’diradi. O’zbek tilini o’rganishda talabalar o’ziga jalb qiladigan turli kurslar va aloqa vositalarini qo’llashga urinishlariga qaramasdan, katta qiyinchiliklarga duch keladi. Chunki, muntazam ravishda malakali mutaxasis o’qituvchi bilan ish olib borilmasa, bunday kurslarning samarali bo’lishi mumkin emas. Shuning uchun ham, tajribali o’qituvchi bilan bevosita aloqa qilmasdan turib, televideniye, radio, videotasmalar, DVD, CD-ROM, FLESH XOTIRAlar orqali tashkil etilgan eng yaxshi kurslar ham kamdan-kam hollarda yetarlicha  samara beradi. Keyingi yillarda ko’p davlatlarning universitetlari masofadan o’qitishda, jumladan, o’zbek tili fanlarini o’qitishda  IKT vositalaridan foydalanishga katta e’tibor qaratishmoqda. Hozirgi kunda internet tarmoqlarida hohlagan odam foydalanishi mumkin bo’lgan juda ko’p shunday kurslar mavjud va ularning ko’pchiligi  mustaqil o’qishga asoslangan.



Ўзбек мумтоз адабиётидаги мифик образларнинг шаклланиш жараёнлари

JizDPI
Илм-фан

Миф (юн. Mythos-сўз; афсона, ривоят) қадимги кишиларнинг борлиқ олам ҳақидаги ибтидоий тасаввурлари мажмуи бўлиб, коинотнинг яратилиши, инсон, ўсимликлар ва ҳайвонот дунёсининг вужудга келиши, табиий ҳодисаларнинг сабаблари ва моҳияти, афсонавий қаҳрамонлар, маъбудалар ва илоҳлар тўғрисидаги эътиқодий қарашларни ўз ичига олади.


Шу билан бирга мифларга илк инсоният даврининг жамиятшунослик, санъат, адабиёт, дин кабиларга оид фанлари тизими сифатида баҳо берилади. Яъни замонавий фанларда ҳам баъзи ҳолларда фикрни асослашда мифларга таянилади. Бу мифларнинг иккинчи умрини бошидан кечираётганлигига гувоҳ бўла олади. Мифларнинг адабиётга трансформациясининг бошқа соҳаларга қараганда жадалроқ кечишининг сабаби сифатида, адабиётга хос ҳикоячилик характерининг мавжудлиги  айтилади. Шу боис миф ва ёзма адабиёт ёнма-ён юради.



Таққослаб тушунтириш ўқувчи тафаккурини ошириш омили сифатида

JizDPI
Илм-фан

Ўзбек тилига давлат тили мақомининг берилиши тилимизнинг  равнақи ва келажаги ҳақидаги давлат ғамхўрлигининг олий даражаси бўлди.  Мустақиллигимизнинг қўлга киритилиши бу Қонунга қанот бағишлади. Унинг амалиётга жорий этилиши учун реал имкониятларни кафолатлади. Бугун бу тил ўзбек халқининг миллий тафаккурини шакллантириш ва ривожлантиришга астойдил хизмат қилмоқда. Уни ўрганишнинг мақсад ва йўналишлари тобора кенгайиб бормоқда. Бадиий асар тилини тадқиқ этиш уларнинг бир тармоғи, холос.


Бадиий матнда сўзнинг шунчаки иштирок этмаслигини англаб етиш бадиий асар тили таҳлилидаги энг муҳим нуқталардан биридир. Сўзнинг фақат қотиб қолган бир маънодагина иштирок этиши ҳақидаги тасаввурлар ўқувчининг бадиий асар тили ҳақидаги тасаввурларининг энг паст даражаси ҳақидаги кўрсаткич бўла олади.  Ваҳоланки, сўзнинг бадиий матндаги маъно  товланишларини идрок этиш, аниқроғи идрок эта олиш даражасига кўтарилиш бу тасаввурларнинг юқори  даражасини англатади.



Соғлом болани аҳлоқий, маънавий руҳда тарбиялашда оиланинг вазифаси

JizDPI
Илм-фан

Муҳтарам юртбошимиз И.Каримов “Юксак маънавият-енгилмас куч” асарида оила тўғрисида шундай фикрларни илгари суради: “Бугунги кунда бизнинг қилаётган барча ишларимиз фарзандларимизнинг бахту-саодати, уларнинг ёруғ келажаги учун амалга оширилмоқда. Лекин бахту-саодат фақат бойлик, молу-мулк билан белгиланмайди. Одобли, билимдон ва ақлли, меҳнатсевар, иймон-эътиқодли фарзанд нафақат ота-онанинг, балки бутун жамиятнинг катта бойлигидир”.


  Фарзанд тарбиясида ота-онанинг шахсий ибрати жуда муҳимдир. Ота-онанинг меҳнатга, ҳаётга муносабати болалар тарбиясига бевосита таъсир этади. Оилада болага шундай тўла талаб қўйиш керакки, уни бажариш фарзандлар учун муқаддас ҳисобланиши, унинг бажарилиши устида назорат ўрнатилиши керак. Шуни унутмаслик керакки, ота-она ўғил – қизларининг эрта-индин ота-она бўлишини назарда тутган ҳолда, уларга турмушдан таълим бериб боришлари лозим.



Соғлом бола дунёқараши юксалишида жисмоний маданиятнинг аҳамияти

JizDPI
Илм-фан

Баркамол авлодни тарбиялаш, ўзининг маънавий-маърифий, ташкиилй-услубий, ижтимоий-иқтисодий жиҳатлари билан мураккаб ва масъулиятли динамик жараёндир.


— соғлом болаларда шахс камолати босқичлари асоисда Ватан туйғусини шакллантириш ва бунда улар онгига Она тупроқ, Она Ватан, Ватан соғинчи, Ватан қайғуси каби тушунчаларга ҳурмат уйғотиш;


— бола тарбиясида «Баркамол авлод», «Комил шахс», «Олим», «Паҳлавон», «Аллома», «Мутафаккир», «Донишманд» каби камолат босқичларидан аниқ далиллар асосида ибрат-намуна тизимидан кенг фойдаланиш лозим;


      Бугуниги  куннинг келажагини  белгилаш  ва таьминлаш кўп жихатдан ҳозирги ёш авлодни дунёқараши кенг маьнавий етук қилиб тарбиялашга боғлиқ.



Safarnomalarning inson ma'naviyatida tutgan o’rni va ahamiyati

JizDPI
Илм-фан

Zahiriddin Muhammad Bobur  o’zbеk xalqining sеvimli farzandi. Otashqalb shoirning hayoti va ijodiga qiziqqan ixlosmand insonlar talaygina. Z.M.Boburning ijodiy mеrosini asrab-avaylash, ularni kеlajak avlodga еtkazish borasida rеspublikamizda bir qancha ishlar amalga oshirilgan. Ulardan eng e'tiborlisi, 1992 yil “Bobur” nomli xalqaro jamg’arma hamda “Bobur izidan” ilmiy ekspеditsiyasining tashkil etilganligidir. Ushbu ekspеditsiya a'zolari bugunga qadar 30 dan ortiq xorijiy davlatlarga 15 marotaba ilmiy safarlar uyushtirib, “ko’hna tariximizga oid va buyuk ajdodlarimiz qoldirgan noyob asarlarning asl va foto nusxalari mamlakatimizga olib kеlindi, ular asosida 30 dan ortiq kitoblar chop etildi, 27 ta hujjatli vidеofilmlar yaratildi, 300 dan ortiq Bobur va Boburiylar tarixiga oid noyob kitob va qo’lyozma asarlar ilmiy istе'molga kiritildi ”.     



O’zbekistonda xizmat ko’rsatgan xalq ta’limi xodimi Nurqulova Raya Ro’ziyevna

JizDPI
Илм-фан


24 yanvar kuni institut madaniyat saroyida O’zbekistonda xizmat ko’rsatgan xalq ta’limi xodimi, tarix fanlari nomzodi, umumiy tarix kafedrasi dosenti Nurqulova Raya Ro’ziyevna tavalludining 75 yilligi munosabati bilan tantanali tadbir bo’lib o’tdi.


Tadbirni ma’naviy-ma’rifiy ishlar prorektori dotsent A.Tangirov kirish so’zi bilan ochib berdi.


Tarix fakulteti dekani, falsafa fanlari nomzodi, dosent S.G’oziyev  O’zbekistonda xizmat ko’rsatgan xalq ta’limi xodimi, tarix fanlari nomzodi, dosent R.Nurqulovaning hayot faoliyati xaqida ma’ruza qildi va dosent Nurqulova Raya Ro’ziyevnaning 75 yoshlik yubileyiga bag’ishlangan, olimaning ibratli hayot yo’li, uning bugungi ijtimoiy manaviyatimizni rivojlantirishdagi xizmatlari qamrab olingan “Tarix  falsafasi” nomli to’plam tog’risida batafsil to’xtalib o’tdi.